Srbija i dalje loše ocenjena po otvorenosti budžeta
Osnovni nalazi:
Međunarodno istraživanje Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index OBI) svrstava Srbiju na 47. mesto od 102 zemlje. Transparentnost Srbija (deo Transparency International) u vezi sa tim ukazuje da se mesto na ovoj uglednoj listi može popraviti ukoliko bi građani dobili više mogućnosti da utiču na planiranje i da prate izvršenje budžeta, kada bi Vlada striktno poštovala postojeće zakonske rokove za donošenje budžeta. Većem uspehu takođe bi doprinelo ukoliko bi Skupština efikasnije vršila svoju nadzornu ulogu i ako bi se u praksi obezbedio bolji pristup i pretraživost podataka o javnim rashodima.
Prema rezultatima ovog istraživanja, koje je bilo fokusirano na budžet za 2014. godinu, Srbija se sa 47 od mogućih 100 bodova svrstava među zemlje koje pružaju svojim građanima „ograničen broj informacija potrebnih za razumevanje i analiziranje budžeta“. To je nešto ispod proseka regiona (53 boda), ali je nešto bolje nego na prethodnom rangiranju, za 2012. (kada je skor bio 39), lošije nego 2010. (kada smo imali 54 poena) i za nijansu bolje nego 2008 (46).
Na loš plasman je uticala činjenica da Fiskalna strategija nije bila objavljena u propisanom roku, već zajedno sa predlogom budžeta.[1] Na loš indeks je, kao i ranijih godina, uticala činjenica da nije objavljen „građanski budžet“ - dokument u kojem bi predlog budžeta bio približen građanima, kao ni polugodišnji izveštaj o realizaciji budžeta. I pored ovih ozbiljih propusta, skor za 2014. je ipak bolji nego 2012, usled objavljivanja većeg broja informacija u samom Zakonu o budžetu, što je delom posledica korisnih izmena Zakona o budžetskom sistemu iz septembra 2012.
Izuzetno je važno istaći da je u međuvremenu (2015) Srbija po prvi put dobila budžet koji se u potpunosti vodi po programskom principu, što će uticati na popravljanje skora u budućnosti. Međutim, nažalost, i dalje nema nikakvog napretka u pogledu omogućavanja građanima, zainteresovanim grupama i stručnjacima da dobiju potpune i pravovremene informacije u toku pripreme budžeta i da kroz javne rasprave utiču na njegov sadržaj. Rezultat Srbije za 2014. je najporazniji upravo u oblasti „učešća javnosti“ – svega 21% mogućih poena. Za parlamentarni nadzor smo dobili 42% bodova, a za revizorski 67%.
Verujemo da će objavljivanje ovih podataka podstaći diskusiju i uticati na to da se poboljšanjem propisa, striktnim poštovanjem budžetskog kalendara i obaveza iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ostvari napredak u otvorenosti, razumljivosti, sveobuhvatnosti i kontroli budžeta.
Transparentnost – Srbija
Beograd, 16. septembar 2015.
Glavni propusti i preporuke
Indeks otvorenosti budžeta bi bio veći kada bi Vlada izveštavala šta je preduzela povodom preporuka Državne revizorske institucije, odnosno kada bi aktivnosti na ispunjenju tih preporuka pratili i parlament i DRI. Na popravljanje indeksa bi uticalo i objavljivanje podataka o kvazifiskalnim rashodima (kao što je kontrolisanje cena koje su ispod tržišnog nivoa od strane Vlade) i kada bi se smanjila diskreciona ovlašćenja u trošenju budžetske rezerve.
Uključenje parlamenta u proces planiranja budžeta i otvaranje rasprave o budžetskoj politici pre utvrđivanja predloga budžeta doprinelo bi prema oceni Transparentnosti Srbija boljem rangiranju. Mesečne izveštaje o realizaciji budžeta (bilten javnih finansija) potrebno je objavljivati ažurnije (trenutno je poslednja objavljena mesečna publikacija iz maja 2015), kao i polugodišnji izveštaj o realizaciji budžeta. Pored toga, u ovim dokumentima bi trebalo prikazati detaljnije pojedine podatke (npr. rashodi po programima).
Neophodno je u završnom računu budžeta pojasniti eventualna odstupanja prvobitnih makroekonomskih prognoza i ciljeva budžetske politike od ostvarenih rezultata. Većem indeksu bi doprinelo kada bi Državna revizorska institucija detaljno izveštavala kako su podaci dobijeni od javnosti i drugih institucija (kao što su, na primer, izveštaji Uprave za javne nabavke) uticali na izradu plana revizije.
Narodna skupština ima takođe veliki prostor da pomogne poboljšanju rezultata, kroz organizaciju javnih slušanja, razmatranje izveštaja Fiskalnog saveta, insistiranje da se sagledaju budžetski predloženih zakona i obezbeđivanje da se u delo sprovedu preporuke iz izveštaja nezavisnih državnih organa.
Podaci iz drugih zemalja i poređenja
Godišnji Izveštaj o indeksu otvorenosti budžeta organizacije International Budget Partnership donosi i niz primera dobre prakse u svetu. Transparentnost – Srbija će, nakon proučavanja ovih primera predložiti one koji se mogu primeniti u našoj zemlji i organizovati poseban okrugli sto ili konferenciju za štampu na kojoj bi ova rešenja bila predstavljena.
Na vrhu ovogodišnje liste, inače, nalaze se Novi Zeland (OBI 88) i Švedska (OBI 87), slede Južna Afrika, Norveška i Sjedinjene Američke Države sa indeksom iznad 80. Na samomzačelju, sa indeksom nižim od pet nalaze se Čad, Ekvatorijalna Gvineja, Irak, Liban, Mjanmar, Katar i Saudijska Arabija. Srbija deli 47. mesto sa Bocvanom. Od zemalja regiona, Slovenija je najbolje plasirana, sa indeksom 68. Hrvatska ima indeks 53, BiH 43, Albanija 38, a Makedonija 35.
Šta je Indeks otvorenosti budžeta?
Međunarodno istraživanje o otvorenosti budžeta, na osnovu kojeg se svake druge godine sačinjava Indeksa otvorenosti budžeta, osmislila je američka nevladina organizacija International Budget Partnership. Ovo istraživanje sprovode stručne i od vlasti zemalja u kojima rade nezavisne institucije širom sveta.
Kroz Indeks otvorenosti budžeta ispituje se da li u nekoj zemlji postoji osam ključnih budžetskih dokumenata, da li ti dokumenti sadrže sve podatke koje bi trebalo i u kojoj meri su dostupni javnosti. Drugi segment istraživanja je kvalitet pravnog okvira i delotvornost prakse nadzora parlamenta i vrhovne revizorske institucije nad izvršnom vlašću u vezi sa pripremom i trošenjem budžeta. Najzad, Indeks pokazuje i u kojoj meri građani mogu da utiču na donošenje odluka u vezi sa budžetom.
Indeks otvorenosti budžeta nije ni istraživanje o percepciji (utiscima), ni ispitivanje stavova. Nasuprot tome, ovo je istraživanje koje na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma i precizne metodologije daje sliku o transparentnosti budžeta i postojanju javne odgovornosti u budžetskim procesima. Osnova za istraživanje je upitnik koji je ove godine sadržao čak 140 pitanja (ranije 95). U okviru svakog pitanja postojeća regulativa ili praksa se ocenjuje u odnosu na stepen dostizanja visokih standarda jednom od pet ocena. Svaka ocena mora biti dokumentovana i obrazložena, a podleže i naknadnoj proveri od strane dvoje nezavisnih stručnjaka iz inostranstva i proveri IBP radi očuvanja konzistentnosti u primeni metodologije. Nakon toga se i predstavnicima vlasti zemlje na koju se istraživanje odnosi daje prilika da ukažu na eventualne propuste istraživača, a istraživaču da koriguje stav ili da argumentovano ostane pri njemu.
Rezultati IBP su prvi put objavljeni 2006, a Srbija je bila rangirana prvi put 2008. U Srbiji, kao partner na projektu, istraživanje sprovodi organizacija Transparentnost - Srbija.
Rangiranje za 2015. godinu načinjeno je na osnovu podataka koji su bili dostupni do 31. decembra 2013. godine.
Dodatne informacije o projektu, metodologiji i rezultatima istraživanja su dostupne na http://www.internationalbudget.org/
[1]U okviru ovog istraživanja smatra se dobrom budžetskom praksom da glavni pravci i pretpostavke budžetske politike budu u potpunosti poznati najmanje mesec dana pre nego što predlog budžeta dođe u Skupštinu.
