Premijer je podržao stav da je važno da nastavimo da radimo reformu javne uprave i da sam tu, pre svega, kao profesionalac. Rodbinske veze ne treba da se tiču ničijeg posla. To je bitno i sa tim mogu dalje, ističe za Danas Kori Udovički, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka državne uprave i lokalne samouprave, kratko odgovarajući na pitanje šta podrazumeva podrška koju je dobila od premijera nakon afere o reketiranju Srbije i prisluškivanju u kojoj se pominje i njena sestra Lidija Udovički.
* Kako vidite to što su vas prozivale kolege iz vlade i to baš one koje su direktno bili učesnici nekih drugih afera?
– Mislim da je, pre svega, bio u pitanju moj izbor reči kada sam javnosti dala na znanje da neću komentarisati ovu aferu. Nadam se da ćemo to prevazići.
* Kada je reč o reformama za koje ste dobili podršku, da li one teku po planu? Najavili ste pre nekoliko meseci smanjenje javnog sektora za 20.000 od kojih bi 9.000 bilo otpušteno.
– Ne, neće 9.000 biti otpušteno. Veliki deo tehnološkog viška će biti za penzionisanje. Očekujemo da ostanemo u tom rasponu i mislimo da ćemo završiti sa manje otpuštanja nego što smo se u početku plašili.
* Ali, pre nekoliko meseci ste rekli da će 11.000 biti penzionisano, a ostatak pred otkazima?
– Do tih 11.000 dolazimo kad na 7.000 penzionisanih s kraja 2014. dodamo oko 4.000 penzija koje smo očekivali u 2015. To daje tih 20.000 koje ste maločas pomenuli. Sad mislimo da će i veći deo od tih 20.000 zapravo otići u penziju, jer sad znamo i da je broj onih koji imaju uslov za penziju mnogo veći nego procenat koji svake godine izabere da ode u penziju. Manjim delom, ali vrlo važnim za MUP, to su ljudi sa beneficiranim radnim stažom, a većim delom to su žene između 60,5 i 65 godina.
* Hoće li problem sa 9.000 viška biti rešen do kraja godine?
– Sada se već malo kasni. Odluka Vlade je skoro spremna, ali je potreban termin da sve sagledamo u celini, kao Vlada, a i ima razlika u gledištima po pitanju bar dva ministarstva. Ako se to donese brzo, biće još uvek na vreme, ako ne, kasniće se malo više. Ali ja ipak insistiram da je najvažnije da smo uradili istorijsku stvar, a to je da smo zaista krenuli u sagledavanje potreba i mogućnosti u javnoj upravi.
* Koliko će to eventualno kašnjenje biti u skladu sa aranžmanom sa MMF?
– Još nismo izvan nekih okvira koji su za njih prihvatljivi, ali je važno da požurimo.
* Postoji li politička volja unutar pojedinačnih resora da se sprovode reforme i racionalizacija uprave?
– Volja za ovu prvu fazu postoji, ali je činjenica da nam narednih godina predstoji veći posao. Posle ove prve faze racionalizacije gde će se, da tako kažem „štrickati“ viškovi, za svaki veći resor će biti potrebno da ide u dublju reformu da bi mogao da uštedi, a da to ne bude na štetu najvažnijih usluga. Neće moći da se zadrže postojeće strukture, mreže ustanova, već će morati da se prioritizuje. Dakle, najveći će posao biti na resorima, i Ministarstvu finansija, a posao mog ministarstva je da koordinira i vraća na kurs.
* Vladina komisija je tokom zabrane zapošljavanja dala saglasnost za gotovo 9.000 radnih mesta. Jedno mesto moglo je biti odobreno samo ukoliko se istovremeno javni sektor prethodno smanji za pet postojećih.
– Prvo, te saglasnosti nisu nužno i pretvorene u zapošljavanje – neophodno je da pet ljudi napusti resor, kao i da postoje raspoloživa sredstva za zapošljavanje. Drugo, jedan deo se odnosi na zapošljavanje na određeno, kao i na produžavanje već postojećih ugovora na određeno. Ono što je važno jeste da je broj radnih mesta na neodređeno od početka zabrane smanjen za oko 16.000 u budžetskom sektoru, dok je broj radnih mesta na određeno uvećan za oko 4.500 i to uglavnom u prosveti. Činjenica je da je zabrana zapošljavanja zaista delovala, što se odrazilo i na smanjenje rashoda za zarade.
* Da li će zabrana biti produžena nakon 31. decembra?
– Cilj Zakona o načinu utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih bio je da se zabrana ne produžava nego da se samo gleda maksimum. Isto tako znamo i da može lako da se izgubi kontrola, te ćemo gledati da zabrana traje samo dok se sistem ne uhoda.
* Znači moguće je da će važiti i neko vreme sledeće godine?
– Da. Ili da će barem ostati da se ide na odobravanje Komisiji, ali više neće biti jedan na pet, kao do sada, već u okviru tog maksimuma.
* Neka ministarstva pominju i nedostatak kadrova, naročito kada zbog EU integracija. Da li je rađena analiza toga koliko novih kadrova je neophodno upravi?
– Kad samo se uverili koliki je zapravo i problem manjka, pogotovo u administraciji, pokrenuli smo to pitanje na svim nivoima. Analiza Svetske banke koja je u toku fokusirana je na iznalaženju viška, ali smo sad tražili da se fokus proširi i na pronalaženje ključnih nedostataka. Očekujemo da će se sledeći krug smanjivanja raditi na osnovu informacija koje su balansirane. U centralnoj administraciji s obzirom da put ka EU mora da se ubrza, pogotovo kada se intenziviraju pregovori, sigurno je da će morati dosta novih ljudi da se angažuje.
* A ko će regulisati broj zaposlenih u javnim preduzećima?
– Javna preduzeća su ekonomski mehanizmi i moraju se restrukturirati sa ekonomskom logikom. Za njih se izrađuju pojedinačni programi i oni su stvar nadležnosti pojedinačnih resora i Ministarstva privrede. Zabrana zapošljavanja bi kod njih, prema mom mišljenju, trebalo da ostane do završavanja te reorganizacije, ali će se to dogovoriti resorni ministri i Ministarstvo finansija.
* Sve više se pominju vanredni izbori. Da li bi oni mogli da dovedu do zastoja u reformama, makar u onima koje vi vodite?
– Jako. Mislim da to ne bi bilo dobro. Prvo dolazi do zastoja tokom predizborne kampanje. A onda posle izbora, čak i ako ostaje ista politička opcija, dolazi do potresa. Pošto je naša uprava mala i relativno ograničenih kapaciteta, reformski potezi, promene u ponašanju, novine, u najvećoj meri se pokreću kroz kabinete ministara. Posle svakih izbora njima treba period uhodavanja. Kada dolazi do promene, prosto dolazi i do slabljenja objektivnog kapaciteta da se nešto uradi.
* Pokrenuli ste prošle sedmice više od 20 prekršajnih prijava protiv funkcionera zbog nepostupanja po Zakonu o pristupu informacijama. Zašto to dosad nije rađeno u većem broju?
– Najpre bih da naglasim da je taj zakon doneo revoluciju u shvatanju odnosa država i građana. Zahvaljujući njemu i snažnoj instituciji poverenika građani više ne shvataju državu kao citadelu koja sve zna i koju ne smeju ništa da pitaju. Međutim, vaše pitanje o prekršajnim prijavama je pitanje za one koji su zakon doneli, a onda ga tako protumačili da dezavuišu nameru zakonodavca. Verujem da je to zato što u zakonu nije sve idealno. Ipak, zakon se mora poštovati.
* Ministarstvo privrede je odbilo da pruži na uvid povereniku za informacije ugovor o Železari Smederevo, jer predstavlja poslovnu tajnu, što je poverenik ocenio kao presedan. Da li nešto što je tajna znači da ne može ni poverenik da vidi?
– Poverenik ima pravo da vidi čak i državnu tajnu. Dokumenta se pokazuju povereniku da bi odlučio da li je informacija od javnog značaja ili nije, ali to ne znači da će tu informaciju i da učini javnom. Zahtev poverenika ne sme da se ignoriše, ali uprava skoro deceniju nije imala obuke o tome šta je pravilno postupanje. Nemamo ni razrađen mehanizam kako tačno da se zaštiti poslovna „formula“ zbog koje je investitor dobio posao. Od neprocenjive je važnosti za Srbiju da investitori znaju da su njihove poslovne tajne sigurne, da bi investicije nastavile da pristižu u Srbiju.
* To znači da ćete pokrenuti prekršajnu prijavu protiv ministra Željka Sertića?
– Ministar Sertić je pravilno uradio po svojoj savesti, ali je s pravnog stanovišta postupak nažalost bio pogrešan. Pokrenuli smo prijavu, ali pokrećemo i dijalog o izmenama i dopunama zakona tako da ne dolazi više do ovakvih dilema.
Predložiću izmenu Zakona o maksimumu
* Ustavni sud je suspendovao član Zakona o maksimalnom broju zaposlenih nakon žalbi da je diskriminišući za žene, iako vi tvrdite da nije. Kako to komentarišete?
– Smatram da nije, jer deluje i na muškarce i na žene. Glavni razlog zašto smo se odlučili za takav član je to što smo videli da svi pronalaze viškove baš među ljudima koji treba da se penzionišu. Odnosno nije se gledalo gde stvarno treba da se smanji broj, već su išli linijom manjeg otpora. Problem je što se tako narušava kapacitet uprave. Sada kada smo stvari postavili drugačije, i kada se prvo odradilo sagledavanje gde postoje viškovi, a gde bi oni koji se penzionišu morali biti zamenjeni, sad će rizik od toga da se ide uprava ošteti zbog linije manjeg otpora biti bitno manji. Stoga ću Vladi da predložim da ne čekamo konačnu odluku Ustavnog suda, već preinačimo taj član zakona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
